Evo kako: ode neupućen kupac u radnju ili na net… i šta vidi? Lepo ofarban, što nabudženiji, to bolji (amort napred i pozadi, još ako su i disk kočnice….) – i ako je sve to stalo taman u budžet, nema bolje.
Ili, raspita se neupućen kupac i čuje da je Šimano oprema odlična a da su X, Y i Z dobre marke. Dakle, bicikl X sa Šimano opremom – razbija!
Ili, uzmeš najskuplji iz radnje – recimo, imali su Reebok bicikl i SuperFu bicikl; taj super je očigledno kinez a Ribok je firma, dakle Ribok… e cvrc, bicikli su 99,9% isti, samo su im nalepnice drugačije…
Bilo kako bilo, date gomilu para za krš koji se raspadne posle dve godine i smuči vam se biciklizam…
Osnovna greška koju ljudi prave je nekapiranje koncepta bicikla.
Bicikl nije kao auto. Ne može da se kaže, e, čuo sam da su Mercedesi dobri, dakle, sve što ima mečkin znak na sebi je dobro, svakako mnogo bolje od Juga. Nije ni motor, pa da se zna da je (lupam) svaki KTM sigurno bolji od svakog Tomosa.
Bicikl, to su lego kockice. Gomila delova koji se pravilno rasporede i povežu da daju igračku. Ono što proizvođači rade je da naruče ram bicikla iz velike kineske fabrike (po sopstvenom dizajnu, maznutom dizajnu, ili po tuđem dizajnu koji se nudi na prodaju) …k’o što svi znamo al’ se pravimo da nije tako, kinezi prave sve, samo je pitanje proizvođačke specifikacije i kontrole proizvodnog procesa. (Ono što se ne pravi u kineskoj fabrici svakako nije za našu ciljnu grupu jer košta više hiljada stranih valutnih jedinica kakogod da okreneš.) Onda na taj ram stave gomilu komponenti, koje proizvodi neko drugi (i na taj proizvod, zavisno od dogovora, napiše svoje ime ili ime proizvođača koji je naručio robu). Onda toj budževini daju ime. Tako fabrika X izbaci na tržište model Xx. E, taj model pripada određenoj klasi a klase mogu da budu od budžetske, koja nije predviđena za više od povremenog vozanja duž lokalnog šetališta, do vrhunske, na kojoj sportisti svetske klase voze trke (ili na kojima snobovi pedalaju duž vašeg šetališta). Normalno, svaka klasa ima na sebi odgovarajuću opremu.
Tako i Šimano ima delove od sira i reciklirane plastike koji se jedva drže u jednom komadu i funkcionišu k’o da ih je sastavio osrednje talentovan sedmak na času OTO a ima i delove izrađene od karbonskih vlakana i legura za koje NASA neće saznati još 15 godina i spram kojih se šteluju cezijumski časovnici.
A ima i bajkova ispod svake klase, kojima se sve proizvodi u noname kambodžanskim i indijskim udžericama i kojima je osnovni tržišni adut da vizuelno liče na zlu mašinu. Otprilike kao kad propaliteti iz kraja na trulog juga stave spojlere, auspuh fi 50 i tamnu foliju u nadi da će neka budala da pomisli da to onda mora da ima i tiptronik menjač uparen sa 400 konja. Početnici se po pravilu zaleću na takve jer svi znaju za foru s jugićem, ali se u bicikle slabo ko razume. Da vidimo kako to da sprečimo :) (Sve vreme pričamo o MTB, kao podrazumevanom biciklu za početak)
Prvo, opšte stvari
0. Donja granica troška za bicikl je 200€
Jbg. Vreme je surovo, inflacija čini svoje. Pre je išlo za malo manje, sad se poskupelo. Bajkovi jeftiniji od toga su sastavljeni od komponenti kojima trajnost nije jača strana i razliku u kinti ćete vrlo brzo potrošiti na servisiranje. Pritom sve vreme furate bicikl koji loše funkcioniše.
1. „Nabudženo“ nije obavezno i kvalitetno
Amortizeri, kvalitetni amortizeri su veoma skupi. Takođe, dok se prednji amortizer može spakovati na bilo šta, (dobar) zadnji amortizer se po pravilu pakuje samo na dobar ram. Elem, dobar ram za 2 amortizera (da ne kažem, s punom suspenzijom) sa ta dva (dobra) amortizera (samo ram i amortizeri!) košta 3-4 puta više od celog „nabudženog“ bicikla koji se kao san uklapa u vaš budžet. Još ako u tu priču ulete i „diskovi“… ihahaj… Da ne davim sad, ako vidite bicikl s obe suspenzije i diskovima, POLOVAN, taj košta bar 500€ ako je u dobrom stanju. Nove da ne pominjem.
2. GREŠKA: Šimano oprema je keva
Pogrešno. Neke klase Šimano opreme su keva. Neke nisu.
Apsolutno najslabija klasa opreme koju je prihvatljivo imati na biciklu je TOURNEY. Vozio sam ovu opremu na svom prvom ozbiljnom biciklu; radi posao, ali niti ga radi naročito precizno, niti ga radi naročito dugo; svako malo je potrebno nešto doštelovati. Nije za naprezanja tipa trava, blato….
Posle Tourney-a idu Acera i Altus; šatro malo bolje rade od Tourney-a. Zatim ide Alivio. Alivio je do skora bio granica ekonomske klase, dok se sad računa u nižu srednju klasu opreme. Ako mahom terate bicikl po drumovima, ništa vam bolje ne treba.
Ozbiljna igra počinje s Deore opremom. Ovo je srednja-srednja klasa opreme i za ljude koji ne voze offroad završava 99% posla. Moj bicikl za asfalt od nabavke (godinama unazad) ima Deore opremu koja radi besprekorno.
Viša srednja klasa; Deore LX i Deore SLX (u redovnom govoru ono „Deore“ se izostavlja, koriste se samo ovi „pridevi“). LX je zamišljen kao oprema za cikloturaše (one koji natrpaju bicikl prtljagom pa odu na more, ili na put oko sveta), SLX kao oprema za offroad.
Visoka klasa: Deore XT; 95% ozbiljnih bajkera na svom biciklu ima bar jednu stvar iz XT klase, zahvaljujući crnom tržištu. Za ovim nivoom opreme realnu potrebu ima 5% bajkerske populacije, koja se takmiči ili baš ozbiljno vozi offroad i očekuje da oprema radi glatko i pouzdano u SVIM uslovima. Obratite pažnju na *svim* – na ovo se svako naloži, ali bicikl umočen u mulj 20 puta u prethodnih 1000 metara, koji i dalje besprekorno koči i besprekorno menja brzine realno treba šačici ljudi. Svi ostali će biti srećniji i sa opremom koja se neće snaći u mulju i granju ali odlično radi po lepom vremenu i razumnom terenu.
XTR – ova oprema ima poseban sajt. NASA je ugrađivala XTR sajle u komande spejs šatla… potrebna ljudima koje od pobedničkog postolja na ozbiljnim trkama deli manje od sekunde. Svima ostalima služi kao kompenzacija za nedovoljnu nabudženost neke druge opreme, obično reproduktivne.
Dok se još bavimo opremom, pomenimo (početnicima nepoznatog) američkog proizvođača opreme – SRAM. Jedina ozbiljna konkurencija Šimanu; poslednjih godina se često desi da SRAM bude nosilac inovacije a Šimano taj koji ih sustiže u sledećoj generaciji opreme.
SRAM takođe pravi opremu u svim nivoima, koju je po imenu lakše svrstati u odgovarajuću grupu. Odmah dajemo i ekvivalentnu Šimano klasu.
X-3 i X-4 – ekonomska klasa
X-5 = Deore
X-7 = SLX
X-9 = XT
X-0 = XTR
Lično, mislim da je SRAM bolji; čim sam krenuo da sam sastavljam bicikl (kupovanje gotovih bajkova u radnji je za početnike) za planinu, na njega sam turio SRAM. Milina.
3. GREŠKA – Proizvođač bicikala X je keva
Kratak rezime: to što na ramu piše X ne znači da je sve ostalo automatski bombona. Pogledajte opremu na bajku pa ćete znati u kom filmu taj bicikl igra. Scott ima karbonske modele koji koštaju deset hiljada evra, ali to ne znači da je bicikl na kome piše SCOTT napakovan tourney opremom 3x bolji (pošto je već 3x skuplji) od modela manje renomiranog proizvođača s istom opremom.
Mogu samo da vam kažem koje bicikle da uvek izbegavate:
– Sve bicikle koji se prodaju u univerzalnim prodavnicama / lancima sportske opreme
– Sve bicikle koji se prodaju po tržnim centrima Ovo su (s izuzetkom nekih modela Nakamure, koju valja Intersport, ne znam ima li gde KTM-a) sve modeli koji „imaju prođu“ jer su a) jeftini b) „izgledaju“ = KRŠ!
– Sve bicikle koji se prodaju u radnjama koje imaju manje od 5 izloženih modela (i koje po pravilu prodaju i nekakve alatke za po i oko kuće) – iste te modele (i još koji preko toga), verovatno po nižoj ceni, možete naći u velikoj prodavnici bicikala i opreme.
– Sve bicikle koji imaju 18 brzina. Minimum je 21 brzina (3×7) – ne zbog broja brzina, nego jer na tom nivou počinju da imaju kakav-takav kvalitet materijala, dok je sve ispod toga kineska prodavnica. Još bolje ako uzmete bicikl sa 24 brzine (3×8 – osmofaz) ili 27 brzina (3×9 – devetofaz), jer se taj nivo opreme još uvek proizvodi u normalnim fabrikama.
– Bicikle s čeličnim ramom (ponesite magnet u kupovinu). Dobar nov čelični ram košta više nego što bi vam palo na pamet da date za jako dobar nov bicikl. Sve ostalo je kineska prodavnica.
Pa koji bicikl da kupim?
Na ovo vam retko ko direktno odgovara, da ne bi posle bilo „zaj* si me, kupio sam ovo a to nije ono što sam hteo / je raskantano (ako je polovno)“
Prvo razlučite; hoćete li nov bicikl ili polovan bicikl. Da preformulišem; da li možete sebe da ubedite da je skroz ok kupiti polovan auto, ali je nesigurno kupiti polovan bicikl? Da, navijam za polovan bajk :) Zašto? Jbg, tržište je malo, imamo samo nekoliko prodavaca ozbiljnih bajkova (od kojih su dva i proizvođači sopstvenih marki – Polar (Planet bike) i Capriolo (Capriolo, aka srndaćolo :P). Monopol = visoke cene.
Treba baciti pogled na paletu cena i u razmatranje uzimati skuplju polovinu. Kad se vidi koliko je to para i koju opremu dobijate za te pare… polovnjaci postaju logičniji izbor. Ako i dalje gađate novo – ponesite više para nego što ste hteli da date.
Umesto fusnote: najbolje (i najskuplje) je sklopiti svoj bajk, od nule, dok je češće u igri budženje menjanjem opreme koja je već na bajku, ali to je već igrarija za ljude koji dobro znaju šta ’oće i zašto.
Bicikli se kupuju po dobro snabdevenim prodavnicama biciklističke opreme, ako jurite nove, ili po oglasima, ako tražite polovne ili sivu ekonomiju i znate šta radite. Servisi s dozom renomea prolaze za oba. Praktično svi koji prvi put kupuju ozbiljan bajk se zeznu, bilo da prođu skuplje ili da uzmu lošije. Fora je zeznuti se malo, ne mnogo.
E, sad malo o opremi
Kad kažem, gledajte u opremu jer bicikl je skup prišrafljene opreme – vi kažete, a šta da gledam? Sve. Oprema, to je sve ono što se tura na ram. Nema preskakanja. Opremu čine:
– Točkovi (nable+obruči+gume)
– amortizer(i) – ako ima.
– sistem menjača
– sistem kočnica
– šticna, lula+volan(+rogovi+rukohvati)
– sedlo
– točkovi
– pedale
– gume
– pogon
Točkovi
Ako ste poslušali preporuku da se ne hvatate za bilo šta sa 18 brzina, ne morate mnogo da razmišljate o točkovima, imaće dupli zid. Što se tiče poželjnih firmi – Krypton, rigida, Alex rims… su česti na pristojnim početničkim bajkovima – a i na ozbiljnijim. Beretta – nepoželjno. Krypton – domaće a dobro, verovali ili ne. Ostalo – bacite pogled na kvalitet izrade. Ako izgleda kao da je otaljano – jeste otaljano. Ako izgleda kao lim – jeste lim. Ako na točku piše isto ime kao i na biciklu, to je obruč nekog od ovih proizvođača, na koga je u dogovoru s naručiocem udarena nalepnica. Poželjno da imaju 36 žica. Bacite pogled na nable (ono u sredini) – poželjno da imaju neko ime na sebi; u nablama su ležajevi i bolje da su malo kvalitetnije. Ako možete da nađete točkove koji imaju nable s industrijskim ležajevima (koje su 300 godina standard svuda osim na biciklima, gde su novotarija…), uzmite ih – duže traju, manje se kvare, lakše se servisiraju u odnosu na klasične.
Šta se očekuje od točka?
Da se ravnomerno i dugo vrti, da ne struže dok se vrti. Najbolja proba nable je da izvadite točak iz rama (ako je za ovo potreban alat, kupujete pogrešan bicikl) i držite ga za obe strane osovine, pa ga zavrtite. Kroz prste se oseti svaki mehanički problem (seckanje, struganje… Žbice bi trebalo da su ravnomerno dotegnute. Obruč bi trebalo da je centriran – bez šetanja levo-desno ili bar bez preteranog primicanja paknama (polovan). Strane obruča ne bi smele da budu udubljene – pohabane od kočenja.
Amortizeri
Ima bicikala koji nemaju amortizer (napred), nego krutu vilu. Ovo je normalna pojava na socijalnim MTB i na biciklima za asfalt ili vratolomije. Amortizeri služe da peglaju neravnine na putu. Dobri amortizeri ovo rade dobro, osrednji amortizeri ovo rade lošije. Ukrasni/krš amortizeri pojačavaju efekt neravnina na putu i dodatno opterećuju bicikl jer su napravljeni od 7-39 kilograma legure sekundarnog gvožđa i pretopljenih akumulatorskih rešetki. Apsolutno izbegavati: ZOOM, Logan, Top Gun, slična imena koja podsećaju na svemirce ili kineze, kao i bicikle na kojima se ovi amorti nalaze.
U ulaznoj ligi po pravilu igraju modeli firme RST i/ili jeftiniji modeli SR Suntour-a. U zavisnosti od modela i namene rade i traju bolje/lošije / duže/kraće. Videti sajt proizvođača, najčešće su porađani rastuće po kvalitetu… Amortizeri koji se zovu po proizvođaču bicikla (Merida je školski primer) su gotovo po pravilu RST s nalepnicom. Pravilo „stepen završne obrade je dobar indikator kvaliteta“ važi i ovde. Ako su štapovi (ono gore, sjajno, što ulazi i izlazi iz nogica) od čelika – verovatno krš; ako su od aluminijuma – ozbiljniji igrač. Takođe, mat+anodizovano = bolje, hromirano/neanodizovano = lošije.
Što je amort napredniji, to ima više džidža koje se mogu podesiti: zaključavanje, visina hoda, brzina povraćaja…
Rock Shox (RS) je najzastupljeniji proizvođač kod nas. Ima više modela, pomenuću najčešće:
Dart (1-4) – niska srednja klasa; mogu da rade posao
Tora, Recon – solidni modeli koji će, realno, zadovoljiti 90% korisnika
Reba – najpopularnija vila kod ozbiljnijih vozača zbog odličnog odnosa cena/kvalitet za polovne modele (inače je u višoj srednjoj klasi)
SID – nalazi se na preskupim biciklima. Ako se nalazi na vašem biciklu, znači da je zravo matora (ako je uredno servisirana, ništa joj ne fali – važi za sve skuplje amorte)
Manitou – obično na polovnim bajkovima. Karakteristično da imaju luk sa zadnje strane umesto s prednje:
Axel – osnovni model, otprilike u rangu jačih modela RS Dart.
Skareb – malo ozbiljnija igračka :)
R7 – još ozbiljnija igračka ;)
Fox pravi samo vile visoke klase (i visoke cene), po pravilu se nalazi na bajkovima-ubicama.
Magura – potpuno ludilo od vila, samo na vrhunskim bajkovima. Modeli kršteni po nordijskom panteonu (da ne kažem, po telefonskom imeniku Asgarda.) Imaju dvostruki luk – napred i pozadi.
Marzocchi je pre ohoho godina imao vrh vile, sad je bleda senka sebe; bajk koji ima ovu vilu je verovatno mator k’o biblija.
Krajnje je vreme da napravim digresiju vezanu za sistem montiranja prednje vile na ram. Svi moderni bajkovi (čitaj, iole kvalitetni) koriste Ahead sistem i svi amorti vredni truda su rađeni za Ahead sistem. Matori i krš bajkovi koriste Quill sistem – ne kupovati osim ako ne tražite retro bicikl star 40 godina. Može se desiti da novi aluminijumski ramovi dolaze s kvil sistemom, ali da se na njih može montirati i ahead (bitno za kasnije budženje) – pitati prodavca (eto još jednog razloga zašto je važno u kojoj prodavnici kupujete bicikl).
Wikipedija ima kolekciju fotkica za rešenja iz oba sistema,
pa pogledajte i zapamtite.
Šta se očekuje od amortizera?
Amortizer i pri sabijanju i pri opuštanju mora da radi glatko i ravnomerno, bez seckanja i trzanja. Mora da se sabije onoliko koliko piše da se sabija (’hod’). Ne sme da škripi, struže i(li) curi. Ne sme da se sabije do kraja, niti da se pri otpuštanju ’zakuca’ u početni položaj. To koliko će glatko da radi i koliko će uspešno da pegla koju vrstu neravnina na putu zavisi od količine para koju dajete :)
Sistem menjača
Da se ne bi leksički gađali sa menjači, šalteri, šifteri… sistem menjača ima dve komponente:
1. menjač (prednji ili zadnji) – ono na ramu
2. ručice menjača – ono na volanu (ako su na ramu, bežite od toga)
Što se tiće ručica menjača,
– Dobro: menjač sa dve polugice koje stoje s donje strane volana, na koje dođu palac i kažiprst – niža srednja klasa+. Pravilo: što manje džombasto i što manje plastike, to kvalitetnije.
– Loše: Shimano „revoshift“ – okreće se rotiranjem (kao dodavanje gasa na motoru) – najniže klase. – Čemerno: jedna poluga koja se nateže tamo-vamo i stoji iznad volana – kineska prodavnica
Egzotično (dobro)
– Gripshift: isti princip kao revoshift, pravi ga SRAM – sve klase, uključujući i vrhunsku.
– Ručica kočnice služi i kao jedna ili obe ručice menjača (gore-dole): viša i visoka klasa (Shimano).
Kad proizvođač navodi „opremu“ bicikla, po pravilu misli na sistem menjača, odnosno, na najjaču komponentu (po pravilu, zadnji menjač). Menjači i ručice menjača ne moraju biti u istoj klasi i često i nisu – obično se stave jeftinije ručice menjača, pošto se od srednje klase nadalje razlike sastoje uglavnom u manjoj težini sistema.
Prednji menjač obično popije najnižu klasu koju je kulturno staviti na bicikl datog cenovnog ranga. Loša ideja. Srednja ili viša srednja klasa je potrebna (i dovoljna) za prednji menjač; zadnji može i ovako i onako.
Značaj delova u sistemu menjača
Prednji menjač – mora biti u srednjoj kategoriji da bi radio dobro;
Zadnji menjač – bolji menjači rade brže i preciznije, ređe se podešavaju, dobro/odlično trpe loše uslove rada. Može i ovako i onako, zavisi šta vam ZAISTA treba.
Ručice menjača – ovde gotovo da nemate izbora; revoshift uz tourney, deore uz višu srednju i visoku klasu, osim ako bicikl nije teška egzotika ili ako nije rađen sav u jednoj grupi.
Šta se očekuje od menjača?
Klik poluge ručice = cangr promene položaja lanca istog trena. Bitno je kako radi u vožnji, ne kako menja dok je točak u vazduhu. Varijante ’to će da legne na mesto kad se razradi’ ne piju vodu – našteluj ga, bato, sada i ovde. Ako i dalje neće – menjači su falični. Minimalno lufta – koliko da se vidi da menjač nije zavaren (prednji menjač može da ima mrvu više lufta nego što vama deluje normalno a da je ispravan), poželjno da ga nema uopšte.
Sistem kočnica sadrži
1. Klješta kočnica
2. Ručke kočnica
Ručke, ako može bez plastike na sebi, idealno cele od metala. Hod poluge mora biti brz i bez zastoja i pri povlačenju i pri otpuštanju. Završna obrada poluge = indikator kvaliteta. Klješta – takođe, s minimumom plastičnih delova na delu kojim se pričvršćuju na ram. Takođe, da glatko rade, da se bez problema vraćaju u isti položaj. Silu kočenja ne možete oceniti ako niste na biciklu! (osim ako uopšte ne koče). Završna obrada klješta ~ kvalitet kočnice.
Prihvatljivo:
tektro,
sve od srama, sve od shimana,
one na kojima piše ime proizvođača bicikla (= nešto od ovog gore s nalepnicom naručioca).
Neprihvatljivo: promax, logan, noname, kineska pijaca.
Ako se zaletite na mehaničke diskove… postoje dva modela koja rade kako treba. Avid BB5 i Avid BB7. Sve ostalo je kozmetika. Važno! Mehanički diskovi koji nisu BB5 i BB7 koče ZNATNO LOŠIJE od V-kočnica, dakle bacanje para i rizik na gomili.
Hidraulika – koliko para, toliko muzike. U principu, koče dobro, bolje i odlično. Dobro podešene V-kočnice u normalnim uslovima koče odlično, ali po blatu, mokrom i pri dugotrajnom kočenju, V-kočnice trokiraju a diskovi se i dalje ponašaju isto kao i po normalnim uslovima. Takođe, kočenje hidraulikom = manja potrebna sila na ručici.
Ima i diskova kojima obične kočnice, ma koliko dobre, ne mogu da prismrde, al’ to je već savezna liga…
Šta se očekuje od kočnice?
– Da se sajla poteže lako i brzo,
– da se klješta vraćaju na početni položaj svaki put i savršeno,
– da koče srazmerno sili kojom zatežete sajlu (isto važi i za hidrauliku, samo nema sajle),
– da imaju zaustavni put manji od dobrog auta pri istoj brzini.
Ne zezam se. Kočnice su osnov svakog bajka. Još nisam čuo da je neko ostao živ jer je dao gas i pobegao autu koji je išao kroz raskrsnicu 90 na sat, ali da je zakočio i time mu nije uleteo u putanju, više puta.
Šticna, lula, volan
Čelične, Noname i ZOOM šticne i volane izbegavati – preteški su, lome se, krive se! Bez zezanja.
Ciljati: Ritchey, Truvativ, Scott, Bontrager… pravilo završna obrada=kvalitet važi i ovde.
Ako ne provaljujete završnu obradu, mat anodizovani aluminijum – dobra ideja, go aluminijum – loša ideja, čelik – čemer.
Rogovi
Bez preterane filozofije, bitno da su od aluminijuma i da su udobni na ruci (debljina, oblik, položaj – ključno, model – manje bitno). Poželjno da nisu teški kao tuč.
Sedlo
Kad kupujete bicikl, to vam je što vam je, samo nemojte uzeti pokidano sedlo :) Na biciklističkim forumima ima beskraj rasprava o tome koje je sedlo najbolje, al’ ja ću vam odmah reći.
1. Selle SMP trk. Ja ovo imam na oba bicikla.
2. Brooks (Rols Rojs među sedlima, s pratećim komforom… i cenom) – ovo ću uzeti kad krenem na put oko sveta. Brooks caka: vremenom se oblikuje spram vaše zadnjice, jer je od kože, tako da savršeno dođe tačno tamo gde treba.
Gume
Često kažu da su gume najvažnija „nevidljiva“ komponenta na biciklu – teške gume = teži točak; težak točak = sporiji i tromiji bicikl. Kako će guma da se hvata za podlogu zavisi i od šare i od materijala. Teško da ćete bicikl birati po gumama koje su na njemu, ali kojekakve istočne nylon-are treba zameniti nečim boljim što pre. Caka: gledati da su unutrašnje gume sa što više prave gume u sebi; najlonare i krpljenje flekicama ne idu zajedno. (Gumu možete krpiti dok vam ne dosadi a mnogo je jeftinije nego zameniti je). Dobre gume počinju od 500-600 din/kom. (orijentacione cene iz 2012).
Pedale
Izbegavati plastične. Poželjno da su platformke. Planirati prelazak na spd sistem čim otkrijete da stvarno volite da pedalirate. (napomena – ovo nije jeftino, trebaju vam posebne pedale i obuća).
Na kraju, POGON
Pogon = lanac, kaseta (pozadi) i srednji pogon (ono što vrtite).
Lanac se vremenom isteže; postepena promena dužine karika lanca utiče i na zube lančanika – deformiše ih. Posle nekog vremena, valja zameniti sve to, pošto istrošen pogon loše radi – lanac preskače, loše se menjaju brzine, menjač nikako da se našteluje – uvek neke brzine loše menja, lanac može da pukne (i hoće, na kraju).
Ova zamena nije jeftina i pri kupovini polovnog bajka treba dobro obratiti pažnju na stanje pogonskog sistema.
Na šta obratiti pažnju?
Lanac, svakako ne zarđao. Ako se sija, ne mora da znači da je dobar, ali ako izgleda kao da nikad nije očišćen, to veoma često znači da nije dobar.
Da li je lanac istegnut ili ne se određuje pomoću alata za merenje istegnutosti lanca ili lenjirom. Pošto alat nemate, upotrebićete lenjir. Na sajtu Šeldona Brauna (korisni linkovi) imate odlično uputstvo kako se to radi, pa ne bih davio. Ako je lanac istegnut, ili ubijate cenu na ime zamene koječega ili idete dalje.
Kaseta – razlika između istrošene i nove kasete (lično gledao/merio) je manja od milimetra, tako da „oko sokolovo“ ne pomaže ni uživo, a sa fotografije tek nema šanse. Može da se provali jedino da li je kaseta ganc nova ili nije – lančanici vožene kasete već posle 100 km bude malo „naoštreni“ sa strane gde je vuče lanac.
Srednji pogon: ako su lančanici čelični, trebalo bi da je bicikl obišao tri kruga po Evropi da bi se potrošili, tako da se ne treba mnogo tangirati oko njih ako iole pristojno izgledaju. Ako su aluminijumski (skuplji cenovni rang), onda je već svašta moguće. Što su noviji, to su simetričniji, što su voženiji, to su više „začešljani“ unazad – preterano voženi lančanici podsećaju na sečivo cirkulara. (Isto važi i za kasetu, mada ne znam koji majmun to toliko istroši a da ne zameni ili da mu ne pokida lanac.)
Napomena: zubi koji su kraći nisu lomljeni, nego su tako projektovani zbog lakšeg hvatanja lanca pri menjanju brzina.
Pogled na plastične točkiće koji vode lanac kroz zadnji menjač pomaže pri proceni izraubovanosti – što noviji, to simetričniji. Što veća razlika između pasivne i radne strane – to je sistem više sveta vid’o.
Osovina pogona se nekad davno pravila po sistemu uvali osovinu i oko nje naređaj kuglične ležaje. Lako se prepoznaje po tome što se sve to prospe kad se odšrafi. Sad se taj ceo sistem zatvara u kertridž (patronu srednjeg pogona) koji se ne servisira, niti se otvara – i, ako nije kinez, radi godinama bez koske. Skuplji sistemi imaju još perverzniji sistem osovine (Hollowtech i sl.). Elem, sve ovo ne sme da ima lufta kad klimate kurble levo-desno, bilo novo ili polovno. Sad već i kinezi prave patrone (krš, brzo se raspadnu) što je dodatni razlog da izbegavate jeftinije bajkove.
Na kraju (ili na početku) bacite pogled na prva dva dela trilogije o biciklisti-početniku:
1. Rešili ste se da odrastete i da po prvi put posle početka puberteta sednete na bicikl.
Koje vas muke čekaju?2. Ozbiljno ste zagrizli, valja proučiti
stručnu literaturu, strane autore, zbornike radova (i padova)…
nemagreske.com
