Savjeti za zdrave, lijepe i bijele zube

Nečistoće koje se natalože tokom dana su zapravo mrtve stanice koje na zubima predstavljaju stanište za razne bakterije – od streptokoka pa sve do Escherichije coli.

Izbjegavanje pranja zuba pogubno je za zdravlje usne šupljine i cijelog organizma, upozoravaju stomatolozi. Pripadate li grupi koja zube pere samo jedanput na dan, riskirate krvarenje desni, ispadanje zuba i opasne bolesti srca.

“Kada se bakterije prime za plak, zubno meso bubri, a žilice slabe i pucaju pa je bakterijama otvoren put u krvotok”, tvrdi stomatologinja Barac Furtinger, te dodaje da je bakterija Streptococcus sanguis jedna od najraširenijih i može biti pogubna za zdravlje srca.

“Streptokok je uvijek prisutan u usnoj šupljini, te zbog loše higijene može ući u krvotok. Pritom može uzrokovati upale srčane ovojnice i mišića koje uništavaju srce, te s vremenom izazvati začepljenja u arterijama, koja pak vode do moždanog ili srčanog udara.

Bakterije se prenose ljubljenjem

Loša je vijest da sve bakterije možemo prenijeti slinom pa je bitno najmanje dvaput godišnje posjetiti stomatologa kako biste se ljubili bez grižnje savjesti. A, pritom mislite i na zadah koji je najčešća posljedica neredovnog čišćenja usne šupljine. Oralna higijena je važna kako bismo što duže imali sve zube na broju jer četkanje osigurava cirkulaciju krvi u zubnom mesu.

“Dobra prokrvljenost desni ne dopušta stvaranje ‘bazena’ između zubi i mesa, pa će teže doći do ispadanja”, kaže doktorica Barac Furtinger.

“Zato zube perite dva puta dnevno zubnom pastom koja sadrži fluor i što manjom četkicom kako biste zahvatili svaki dio zuba. Posebno je važno zube oprati prije spavanja. Nakon večernjeg pranja ne pijte zaslađene sokove, čaj ili mlijeko”, savjetuje stomatologinja.

Stomatologinja Barac Furtinger ističe da je dobro što češće upotrebljavati zubni konac.

“Upravo on je nužan za čišćenje međuzubnih prostora, gdje najčešće nastaje karijes. Među najčešćim greškama su i stalno četkanje istog mjesta, izbjegavanje unutrašnjih ploha zuba, neispiranje vodom, kao i držanje četkice vlažnom.”

Nakon obroka pričekajte 30 minuta

Jedete li kiselu hranu, naprimjer voće ili pak salatu s dressingom od sirćeta, najgore što možete učiniti je oprati zube odmah nakon jela”, tvrdi Mark Wolff s Fakulteta stomatologije u New Yorku.

Objašnjava kako kisele namirnice čine zubnu caklinu osjetljivom, pa pranje može izazvati gubitak boje na zubima i povećati rizik pucanja zuba.

Isperite kokosovim uljem

Oil pulling (“izvlačenje uljem”) narodni je lijek držanja ili mućkanja biljnih ulja u usnoj šupljini, a rezultat su jače desni, manje plaka, bijeli zubi ali i jači imunitet. Uzmite kašičicu kokosova ulja i zatim ga mućkajte u ustima najmanje 15 minuta, sve dok ulje ne poprimi vodenastu strukturu. Zatim isperite usta toplom vodom, a zatim četkajte zube na uobičajen način.

Oil pulling možete praktikovati bilo kada i bilo gdje, ali preporuka je ujutro jer je tada nivo toksina u ustima najveći. Postupak ponavljajte tri do četiri puta sedmično.

Sir, jagode, mlijeko i riža

Jagode obiluju jabučnom kiselinom koja djeluje kao prirodni izbjeljivač, dok tvrdi sirevi slove kao hrana koja jača i štiti usnu šupljinu zbog obilja kalcijuma. Isto vrijedi i za mlijeko koje jača strukturu zubne cakline. Hrana poput riže zube održava snježno bijelima, a preporučuje se izbjegavanje kafe, crvenog vina…

Četkicu mijenjati tri puta na godinu

Stomatolozi preporučuju četkicu od umjetnih vlakana, ne pretvrdu i male radne površine kojom možemo dohvatiti svaki kutak oko zuba. Četkicu upotrebljavajte najmanje dva puta na dan te mijenjajte triput na godinu kako bi bila efikasna.

15 savjeta za efikasnije učenje ??

Ko ne bi voleo da uči brzo i efikasno, a da mu ostane vremena i za druge stvari? Ali, nažalost, učenje zahteva puno energije, ličnog angažovanja i vremena.

Ipak dobro je držati se određenih pravila koja u većini slučajeva pomažu:

. Pripremite se za učenje. Da bi ste optimalno i efikasno učili, prvo treba da se pripremite.

Kako ćete to uraditi?

Odredite period dana koji ćete posvetiti učenju. Na primer: "Učiću sutra od 07 do 13h." Određivanje vremena za učenje je važna odlika. Ako znate da ćete u određeno vreme početi da učite, to će pre vaš mozak početi pripremu za određenu temu u smislu sortiranja i slaganja informacija. Takođe, postaćete odgovorniji jer ćete gledati da do tog vremena ispunite sve preduslove za uspešno učenje: prikupićete literaturu, napraviti plan, odrediti broj stranica ili lekcija koje ćete preći, napraviti odgovarajuću atmosferu za rad...

Takođe:

• Napravite raspored dnevnih aktivnosti, isplanirajte vreme za učenje, odmor i razonodu.
• Učite svakog dana u planiranom terminu koji vam najviše odgovara.
• Napravite plan učenja: gde ćete da učite, šta ćete da učite i kojim redosledom.
• Najbolje je da učite za stolom jer održava budnost.
• Pored sebe imajte samo predmete neophodne za učenje.
• Imajte stalni radni prostor ili kutak, dobro osvetljen i provetren.
• Obezbedite što "mirnije" uslove za učenje, bez buke, galame i telefonskih poziva.

2. Slušajte dobro šta se priča na času, bilo da profesor predaje ili ispituje. Ako mnogo vremena provodite u školi ili na fakultetu, iskoristite ga korisno i tu saznajte što više pa će vam kod kuće biti potrebno manje vremena za učenje.

3. Hvatajte beleške na predavanjima na svoj način, razmišljajući o onome o čemu profesor govori. Vodite beleške i kod kuće. Proces vođenja beleški počnite posle prvog čitanja. Kada budete pravili beleške, koristite boje, slike, asocijacije, prostor, maštu. Dobro organizovane i odlično sređene beleške će vam olakšati učenje, ponavljanje, pomoći da organizujete misli i prezentirate sadržaj koji učite.

4. Kod kuće pročitajte novu lekciju iz knjige istog dana kada je predavana, bez opterećenja da je naučite, uporedite je sa vašim beleškama sa časa i, po potrebi, dopunite.

5. Kada odlučite da učite, ne krećite odmah na čitanje i ponavljanje. Sagledajte, prvo, lekciju u celini, pročitajte naslove, podnaslove i ono što je pisac udžbenika već sam podvukao (masnim slovima), pregledajte slike, grafikone, uočite bitne elemente u lekciji. Pitajte se šta treba da naučite, šta od postojećeg znanja možete da iskoristite (bilo da ste o tome čitali, pisali, slušali, gledali na televiziji) i čemu to znanje služi.

6. Dok ste odmorni, prvo treba da učite gradivo koje je teže. Ne učite slične nastavne predmete jedan za drugim kako ne bi došlo do mešanja informacija i činjenica.

7. Rasporedite učenje. Ako gradivo sadrži veliki broj podataka koje treba da memorišete, ne pokušavajte da naučite sve odjednom, već rasporedite učenje na više dana. Učite deo po deo. Ukoliko je lekcija dugačka i teška, dobro je da je podelite u smisaone celine i učite segment po segment.

8. Podvlačenjem ključnih reči ili rečenica istaknite bitne informacije. Tekst podvlačite na svoj način, može u raznim bojama, a pored teksta beležite svoje komentare i pitanja.

9. Obavezno razjasnite sve termine i činjenice, nemojte da učite napamet ono što ne razumete.

10. Preslišavajte se ponavljajući suštinu lekcije, teze ili tako što ćete postavljati sebi pitanja onako kako to profesor čini.

11. Ukoliko imate mogućnosti, pročitajte i iz nekog drugog izvora o istoj stvari (enciklopedije mogu biti vrlo korisne i naravno Internet).

12. Koristite tehnike pamćenja. Da biste zapamtili što više informacija, možete koristiti razne tehnike pamćenja: asocijacije, vizualizacije, akronime, crtanje mentalnih mapa. Na taj način ćete se, kada budete ponavljali gradivo, samo letimičnim pogledom preko njih, setiti svih stvari koje ste učili.

13. Naučeno gradivo redovno obnavljajte. Vrlo važna stvar u procesu učenja jeste ponavljanje pređenog gradiva. Većina ljudi zaboravi 70-80% informacija već posle jednog dana. Da biste to sprečili, treba da organizujete pravovremeno ponavljanje materije. Najbolje je da prvo ponavljanje bude 24 sata posle učenja i da traje do 10 minuta.

Drugo ponavljanje se preporučuje posle tri do četiri dana nakon učenja, sledeće nakon nedelju dana. Zatim sledi ponavljanje posle 30 dana. Za veće i obimnije predmete, čija priprema traje duže, dobro je izvršiti još jedno ponavljanje nakon 5,6 meseci. Posle ovoga ćete memorisati vaše znanje za stalno.

14. Učite u intervalima. Mnogobrojna istraživanja procesa učenja su utvrdila da je bolje učiti u intervalima, nego odjednom, bez prestanka. Naučno je dokazano da se najbolje uči u intervalima od 45 do 60 minuta. Nakon tog vremena, najpametnije je da napravite kratku pauzu od 10 do 15 minuta i promenite aktivnost: protegnete noge, uradite neku vežbu, skuvate čaj, popijete sok... Pauze su veoma važne za efikasno učenje jer daju vremena vašem mozgu da integriše i složi stečeno znanje i poveže ga sa prethodno naučenim.

15. Nemojte učiti noću. Čovek ima svoj biološki sat prema kome je noć predviđena za spavanje, a ne za učenje. Noću će vam biti mnogo teže da zapamtite gradivo.