KAKO BITI POLJOPRIVREDNIK GDE GOD DA SE NALAZITE

Mislim da puno ljudi ima pogrešno tumačenje pojma poljoprivreda. Mnogi pretpostavljaju da se mora živeti na parčetu zemlje sa nekoliko domaćih životinja i ogromnom baštom da bi bio poljoprivrednik. Ali pokret urbane poljoprivrede raste i daje novo značenje i nove slobode stanovnicima grada, koji misle da nemaju šansu za samodovoljnost tamo gde jesu.

Postoje uobičajene karakteristike među poljoprivrednicima, bez obzira gde se nalaze. Svi imamo jaku želju da jedemo domaću hranu, bogatu hranljivim materijama, PRAVU hranu, onakvu kakva je oduvek bila. Uživamo u baštovanstvu, bez obzira da li imamo veliki komad zemlje ili kontejnere u dvorištu; gde god da smo gajimo nešto. Težimo jednostavnijem životu i danima u kojima ljudi uživaju u dobrom društvu i razgovorima, umesto da budemo slepljeni za elektronske spravice 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.

Želimo da naučimo kako da prestanemo da se oslanjamo na druge da brinu za nas, u svakom mogućem pogledu. Nastojimo da živimo bez dugova i trošimo skromno, sa svrhom. Okrećemo se od lekova napravljenih u laboratoriji i učimo o prirodnim načinima za lečenje. Volimo organske proizvode i učimo kako da ih pravimo, posebno sapune, kozmetiku i sredstva za čišćenje doma. Učimo kako da iskoristimo alternativnu energiju. Bez obzira da li ćemo instalirati solarne panele da bi živeli potpuno nezavisno, ili će to biti nešto jednostavno poput pravljenja solarnog dehidratora, korišćenje besplatne ennergije nam je cilj koji svi želimo da postignemo. Orjentišemo naš svakodnevni život oko svoje porodice.

Postoji mnogo stvari koje možete uraditi gde god da ste. Ako želite da se pridružite pokretu, razmislite da napravite neke od izmena vašeg životnog stila.

Kako biti poljoprivrednik gde god da se nalazite

• Naučite da gajite sopstvenu hranu i bilje. Počnite po malo, sa nekoliko biljaka, i gradite svoju baštu polako. Maksimalno iskoristite prostor kojim raspolažete.
• Naučite kako se pravi hleb. Po potrebi nabavite polovnu mašinu za pravljenje hleba, da vam olakša u početku.
• Razmotrite kupovinu mlina za žito i meljite sami pšenicu.
• Naučite da sami pravite sapun. Kada to savladate, možda možete naučiti da pravite ceđ od pepela.
• Naučite da kuvate bez struje. Nabavite tiganje od livenog gvožđa i zemljane posude.
• Razvijajte upotrebu lekovitog bilja i prirodnih lekova u lečenju svoje porodice.
• Nabavite sterilizator za tegle i poradite na konzerviranju mesa i ostale hrane.
• Vežbajte se u sušenju/dehidraciji hrane da bi je sačuvali.
• Ako ste u mogućnosti, posadite nekoliko voćki i bobičasto grmlje u svom dvorištu.
• Naučite da muzete kravu ili kozu. Čak iako nemate svoju tamo gde živite, postoje male farme voljne da „dele“ životinju sa gradskim stanovnicima.
• Nabavite kokoške i jedite sveža jaja. Vremenom naučite da obrađujete i meso.
• Naučite po nešto o stočarstvu, čak iako imate prostor za samo par zečeva.
• Razmotrite učenje o pčelarstvu i proizvodnji meda.
• Napravite štrik i sušite na njemu veš.
• Naučite kako da pravite sredstva za čišćenje domaćinstva. Postoji mnogo recepata na internetu koji će vam biti od koristi.
• Odlučite da pripremate sami svoje obroke, umesto konzumiranja skupe prerađene hrane.
• Naučite da pravite sveće.
• Naučite da šijete. Počnite sa porubljivanjem pantalona, pa napredujte sve do šivenja suknji.
• Naučite o razmeni dobara. Menjajte svoje stvari ili veštine za ono što vam je potrebno.
• Naučite da budete zadovoljni sa malo, da možete bez, i da iskoristite najbolje od onoga što imate.
• Upoznajte se sa divljim jestivim biljnim vrstama koje rastu u vašem području. Naučite da ih identifikujete i započnite njihovu upotrebu u obrocima koje spremate.
• Smislite šta možete da gajite ili pravite sami, a proizvode rasprodajte na lokalnom tržištu.
• Praktikujte kompostiranje otpadaka od voća i povrća umesto da ih bacite u kantu za smeće.
• Počnite sa pravljenjem svoje biblioteke sa knjigama o baštovanstvu, lekovitom bilju, stočarstvu, čuvanju hrane, pravljenju sapuna, i ostalim vezanim za život u nezavisnom domaćinstvu.
• Instalirajte burad za skupljanje kišnice za zalivanje bašte ili u slučaju nestašice vode za piće.
• Praktikujte život bez električne energije. Napravite ne-električni rezervni plan da vam pomogne u realizovanju svakodnevnih potreba.
• Koristite alternativnu energiju- solarnu, vetro i hidro energiju.
• Naučite da lovite i pecate za hranu. Ako nemate zemlju na kojoj bi lovili, učlanite se u lovački klub.
• I moj poslednji savet bi bio – otarasite se televizora. Ne možete zamisliti koliko su produktivniji i dani, i mozgovi, bez đubreta kojim se hranimo kroz tu stvar.

Šta mislite? Jeste li spremni da nazovete sebe poljoprivrednikom sada kada znate kako da to budete? Koje od ovih stvari već primenjujete i koje želite da razvijate od sada?     Koje još stavke možemo dodati na ovu listu?

nezavisnodomacinstvo.com