Kako da smuvate svaku devojku

Eksperktinja za veze Kathy Freston je u saradnji sa portalom Match napravila ultimativnu listu pravila za muvanje. Kaže da ona uvek pale.






Hvalisanje
Muškarci vole da se hvale a često baš preteruju. Zato nemojte da se ložite, pošto samouvereni muškarci nemaju potrebu da pričaju o sebi i svojim uspesima.

Žene ne vole dosadnjakoviće
Zrele žene ne vole previše zahtevne muškarce koji su ljubomorni i koji smaraju. Jednostavno – ne gušite.

Izgled jeste važan
Ne mislimo na lepotu nego na stav. Budite doterani, čisti i vitki a kada primeti da imate stila biće dovoljno da je osvojite.

Slušajte
Ona mora da oseti da je poštujete. A to ćete postići slušanjem i zaista iskrenim razgovorom.

Ne znate njenu priču
Ne možete da znate njene tajne i šta joj se dešavalo u životu. Zato nemojte da pravite sulude ideje oko svega što se dešava, već budite optimita. Problemi često nemaju veze sa vama.

Ljubav je najbolji recept
Muškarac koji iskreno voli je neodoljiv. Pokažite strast za poslom, prijateljima pa i njom. Bićete neverovatno privlačni ako zračite srećom.





 dominomagazin

Šta gledati prilikom kupovine polovnog automobila

Bez obzira na starost, cenu i klasu polovnog automobila, prilikom kupovine je potrebno smanjiti na najmanju moguću meru rizik od pogrešnog odabira. Zbog toga vam predstavljamo najvažnije stvari na koje je potrebno obratiti pažnju kada dođete na korak od kupovine nekog polovnjaka.

Kupovina novog automobila nije laka, obzirom na obilje modela, motora, paketa opreme, garantnih rokova i akcijskih cena. Ponekad za samo 500 evra više može da se uzme sličan model sa snažnijim motorom i bogatijom opremom ili po istoj ceni vozilo iz više klase sa siromašnijom opremom.

Međutim, kupovina polovnog automobila je još kompleksnija jer je, pored navedenih stvari, potrebno ispitati i mnoge druge. Na sreću, vreme oglasa u štampi, nalik na „Prodajem Omegu dizel, malo prešla, 1994. godište, može zamena“, odavno je prošlo, te na Internetu možemo da pogledamo detaljne podatke, spisak opreme i više fotografija oglašenog automobila.

Međutim, koliko god da su fotografije kvalitetne, događaju se i neprijatna iznenađenje kada stignete na lice mesta i shvatite da automobil ne izgleda baš tako sjajno kao na slikama. Stoga se, za početak, naoružajte strpljenjem. Na objašnjenja i opis vozila od strane prodavca obratite pažnju ali najveći deo posla obavite sami, tj. posvetite se analiziranju samog vozila.

Odredite budžet, to jest, definišite granicu preko koje ne biste išli prilikom traženja, ali da vam pritom ostane dovoljno novca za obavezne intervencije nakon same kupovine, kao što su zamena zupčastog kaiša, klinastog/PK kaiša, motornog ulja i svih filtera. Bilo bi dobro i da u nekom servisu proverite stanje španera i u slučaju potrebe obavite zamenu ukoliko već ne idu u „setu“ (mnogi preporučuju njihovu zamenu i bez provere), a isto važi i za ulje i filter u menjaču, naročito ako je reč o automatiku.

Ukratko, iskustvo kaže da se nakon kupovine isplati uraditi veliki servis. Zamenite i antifriz, ne čekajte zimu – on usporava koroziju i druge neželjene pojave u hladnjaku. Pored ovih „sitnica“, ostavite sa strane i nešto novca za neplanirane kvarove, kojih će možda biti.

Svesni da davanje univerzalnih saveta za kupovinu polovnjaka, čija cena ide od nekoliko stotina do nekoliko desetina hiljada evra, nije lak posao, pokušaćemo da vam damo osnovne smernice kako biste napravili što bolji izbor.

Najvažnije je da ne kupite automobil koji je:

- ukraden,

- nekoliko godina stariji nego što piše u dokumentima,

- pretrpeo tešku saobraćajnu nezgodu,

- nema 200.000 ili 300.000 kilometara više nego što piše na instrument tabli,

- prošao „sito i rešeto“.

Saznajte što više informacija od prodavca

"Gledaj vlasnika, kupuj auto", neretko ćete čuti. To danas, međutim, ne važi. Mnogo je automobila na tržištu koje su aktuelni vlasnici sami uvezli iz inostranstva ili kupili na nekom od autoplaceva, dok o prethodnim vlasnicima ništa ne znate. Polovnjak kupljen u Srbiji, od prvog vlasnika – ovo je „sveti gral“ svakog kupca, što je potpuno razumljivo. Problem je, međutim, u tome što su ovakvi primerci veoma retki, a i vlasnici to dobro znaju, pa umeju dobro da podignu cenu.

Da li se tada isplati dati više novca? Nema univerzalnog saveta; sve zavisi od slučaja do slučaja. Pogledajmo malo i drugu stranu medalje. Šta donosi „život“ u Srbiji? Ne baš kvalitetno gorivo, loše puteve, neoriginalne i/ili falsifikovane rezervne delove, falsifikovana motorna ulja i druge tečnosti, u proseku nepridržavanje redovnih servisnih intervala van garantnog roka (čast izuzecima)...

Ukoliko kupujete automobil od fizičkog lica, potrudite se da izvučete što više informacija pre nego što se uputite na put od nekoliko desetina kilometara. Budite uvereni da mnogo kupaca, nakon što potroše 200 i više evra samo na gorivo prilikom neuspešnih obilazaka prodavaca, odluči da uzme prvi sledeći iole pristojan auto, ne želeći da rizikuju još vremena i novca. U takvim situacijama se i prave najveće greške – kada kupac izgubi strpljenje.

Kilometraža nevažna?

Nije tajna da u našoj zemlji u prodaji ima automobila čija kilometraža nije originalna. Više o ovoj temi možete naći na sledećim linkovima:

Kako otkriti da li je kilometraža na automobilu vraćena?

Kako izgleda postupak manipulacije kilometražom - u vreme mehanike i vreme elektronike

Stoga se ne opterećujte ispisanim brojem pređenih kilometara, već se bacite na utvrđivanje realnog stanja vozila. Na primer, istrošenost upravljača, nožnih komandi i ručice menjača govori da je automobil prešao mnogo. Međutim, danas je sve to moguće brzo i jeftino srediti, što važi i za sedišta – ukoliko su propala, lako se slepe posebnom penom ili se ubacuju novi sunđeri ili opruge, a zatim se presvuku i deluju kao nova. Presvlače se i vrata, „nebo“ i ostali tapacirani delovi. Ofucani sigurnosni pojasi se takođe lako i jeftino menjaju.

Zbog toga ima razloga za sumnju i ukoliko neki delovi enterijera deluju suviše očuvano. Ponekad se, ukoliko je potrebno i ukoliko se isplati, ubacuju sedišta iz havarisanih ali novijih i očuvanijih vozila.

Automobil koji je dobro pripremljen za prodaju će prosečnog kupca, pa čak i mnoge iskusnije, bez problema zavarati kod procene stvarno pređene kilometraže. Uostalom, pređeni broj kilometara ne treba da bude najvažniji faktor.

Kraden?

Jedan od najvećih problema može da bude ukoliko se naknadno utvrdi da je vaš novi/polovni automobil ukraden, bez obzira da li je reč o našoj zemlji ili inostranstvu. Dobro proverite mesto/mesta na kojima je ispisan broj šasije (tzv. VIN), pri čemu obratite pažnju na šire područje oko broja – možda je čitav komad lima sa brojem isečen i zavaren novi ili je na neki drugi način falsifikovan.

Proveru možete da obavite u policiji (ima slučajeva da su vozila oduzimana i po godinu ili dve dana nakon što su prošla proveru u policiji) ili u Centru za motorna vozila (CMZ) Auto–moto saveza Srbije. CMV pruža usluge identifikacije vozila, procene vrednosti, provere da li je auto bio havarisan i ukupne ocene. Moguće je dobiti istorijat vozila, kao i podatke o automobilima za kojima postoji potraga.

U CMZ nakon vizuelnog pregleda koriste elektronske uređaje koji su u stanju da analiziraju dubinsku strukturu materijala. Na primer, ukoliko je broj šasije prebrušen, pa na isto mesto utisnut novi, uređaj Vintest koji koristi magnetnu rezonancu prepoznaće nepravilnosti u dubini materijala, što predstavlja znak za uzbunu. Upoređuje se i autentičnost samih oznaka pošto, pored standarda koji većina proizvođača prati, postoje i određene, na prvi pogled nevažne specifičnosti. Uz pomoć uređaja za merenje debljine laka, otkriva se da li je lim ponovo farban, što je najčešće potrebno nakon neke intervencije.

Tu su i tipske pločice, kao i razne skrivene oznake na karoseriji. Dokumenta takođe prolaze temeljnu proveru. Korišćenjem skenera sa ultraljubičastom lampom mogu se na saobraćajnoj dozvoli otkriti posebne skrivene oznake slične onima na novčanicama (žigovi, fluroscentne niti …), što zavisi od zemlje porekla dozvole. Iako falsifikati mogu da se izrade izuzetno kvalitetno, čak i na originalnom papiru i sa originalnim bojama, uz još neke tehnike i detaljno poznavanje procedure provere, rizik se smanjuje na minimum.

Ispitivanje je u velikoj meri automatizovano zahvaljujući softveru i bazama podataka, pa je ljudski faktor sveden na minimum. Nakon ove provere, vlasnik dobija potvrdu da je sve u redu, ali ona trenutno nema nikakvu vrednost u slučaju naknadnih komplikacija. Pregled traje dva i po sata, a košta od 4,500 do 14,000 dinara, u zavisnosti od godišta i snage automobila. Skupo ili jeftino? Procenite sami.

Inače, broj šasije se nalazi na raznim mestima, u zavisnosti od proizvođača i modela. Kod nekih je u motorskom prostoru, iznad maske hladnjaka, kod nekih pored „šolje“ amortizera, na gornjoj ivici pregradnog zida, na podu prtljažnika, a kod novijih se može videti kroz donju ivicu vetrobrana, što je i najteže mesto kada je falsifikovanje u pitanju.

Havarisan?

Automobil obavezno gledajte danju, pošto se noću teže uočavaju nepravilnosti. Dobar auto limar bez većih problema može da utvrdi da li je automobil bio havarisan, čak i ukoliko ga ne podiže na dizalicu ili posmatra iz kanala. Stoga bi bilo korisno da potražite i njegovu pomoć i častite za trud ukoliko ne bude želeo da naplati uslugu.

Samo ne zaboravite – napomenite mu da vam svoje mišljenje kaže u četiri oka, pošto će verovatno (podsvesno) da ublaži stvarno stanje u prisustvu prodavca. Postoji uređaj kojim se meri debljina laka, čime prilično pouzdano mogu da se otkriju naknadno farbane površine.

Provera može da se obavi u opremljenijim servisima ili pomenutom Centru za motorna vozila (CMZ) Auto–moto saveza Srbije, gde uz pomoć uređaja koji analizira strukturu materijala uočavaju ukoliko je struktura lima promenjena, što znači da su vršene intervencije (nije jeftino, ali je veoma pouzdano).

Tu je i stara, dobra (i nepouzdana) provera magnetom – ukoliko se magnet ne „lepi“ za neku površinu, možete da posumnjate da se ispod laka nalazi git. Prodavci uglavnom nisu oduševljeni kada neko počne komadom metala da prelazi tik iznad osetljivog laka njihovog ljubimca.

Generalno, u znake da je vozilo pretrpelo ozbiljan udes spadaju nejednaki zazori između karoserije i vrata, poklopca motora i prtljažnika, kao i varovi na neuobičajenim mestima. Naročito pažnju obratite na pod prtljažnika, jer je u tom delu najteže sakriti tragove težeg udarca u zadnji deo.

Neretko se menjaju vrata, hauba, krila, branici i slično, tako da posebnu pažnju obratite na razlike u boji između pojedinih panela. Zbog ovog razloga je izuzetno važno da vozilo bude čisto – pranje nema veze sa procenom odnosa prodavca prema održavanju istog. Dakle, čak i blaga razlika u nijansi boje između prednjih i zadnjih vrata treba da budi sumnju.

Kao što smo već rekli, automobil gledajte danju, iz svih uglova – tražite bilo kakve nepravilnosti na limu ili laku i razlike između leve i desne strane. Ponesite baterijsku lampu (bez obzira što je dan – treba zaviriti na razna mračna mesta) i neko ogledalce, koje će biti od velike pomoći kod provere mesta skrivenih od pogleda.

Neiskusnom kupcu je ovakva provera izuzetno teška, stoga je bolje prepustiti je nekome ko se bolje razume. U suštini, nije toliko važno ukoliko je vozilo pretrpelo manji udes, nakon kojeg su, na primer, zamenjeni krilo, far, maska i popravljena hauba. Problem je kada se automobil „izbaci iz ose“ ili mu se unište deformacione zone (koje amortizuju silu prilikom udesa kako bi na putnike delovala što manja sila), to jest, kada pretrpi teška strukturalna oštećenja.

Sva vrata moraju da se otvaraju i zatvaraju bez problema, mada kod „jugića“ i „kečeva“ starih preko dve decenije i sa cenom od samo nekoliko stotina evra ne možete da tražite savršenstvo. Treba li da pominjemo da automobil mora da stoji paralelno u odnosu na put, da ne deluje kao da karoserija stoji ukrivo u odnosu na točkove i slično?

Kada i ukoliko otkrijete da je automobil bio udaren, a prodavac vam to nije napomenuo ili je na vaše pitanje odgovorio negativno, ukažite mu na tu manu i zatražite spuštanje cene. Problem jedino može da bude činjenica da je vrlo teško naći polovnjaka starog desetak i više godina koji nikada nije udaran. Stoga se mnogi kupci nakon duže neuspešne potrage pomire s tim i postanu zahvalni ukoliko nađu primerak koji je bar kvalitetno popravljen.

Autor: Tim sajta PolovniAutomobili.com

Djevojke masovno nose OVE OGRLICE, a kada vidite ŠTA ZNAČE, nikada više ih NEĆETE STAVITI oko vrata!

Na povratak čoker ogrlica malo je žena ostalo imuno. Mnoge djevojke su ih bez razmišljanja prigrlile po ugledu na trendseterke sa Instagrama. Sa druge strane, postoje i oni koji u ovom trendu ne vide ništa privlačno, pa ih porede sa lancima koji su oko vrata nosili robovi ili okovratnicima za pse.



A kakvu simboliku zapravo ima čoker ogrlica koja se u potpunosti pripija uz vrat?

Čoker (Choker) u bukvalnom prevodu sa engleskog znači davilica. Ogrlice mogu biti napravljene od najrazličitijih materijala kao što su saten, koža, pliš, somot ili metal. Iako se vezuju za devedesete godine, o njima svjedoče mnoge kulturne epohe.
Ove ogrlice bile su omiljeni modni detalj i u kraljevskom svijetu. Ona je bila zaštitini znak Ane Bolen, jedne od najslavnijih i najuticajnijih kraljica Velike Britanije, a proslavila ju je i Aleksandra od Danske, supruga Edvarda VII i carica Indije.
Čoker je promovisala i čuvena glumica Brižit Bardo, dok su najveću popularnost doživjele 70-ih godina kao dio gotik i grandž stila. Ipak, najbitniji i najslavniji momenat čokera bile su devedesete godine.
Kako se moda vrti u krug, novi preporod čoker okovratnika započeo je svoju novu eru prošle godine, kada su ih i najpoznatije modne kuće poput “Šanela” i “Lanvina” uvrstile u svoje kolekcije, piše “Studnel“…

Za čuvenog slikara Eduara Manea i njegove savremenike tanka crna tkanina oko vrata bila je oznaka žena lakog morala. Njegova slika “Olimpija” iz 1863. predstavlja pro*titutku višeg ranga, koja čeka svog klijenta. Njena smjelost i direktan, provokativni pogled zaprepastili su publiku tog vremena. Olimpija sa crnom trakom oko vrata, nagovijestila je slobodu, ali i dominaciju nad muškarcima.

KAKO SE ZAPOSLITI U AUSTRALIJI: S jezikom i tri godine iskustva ste na pola puta!

Ako dobro vladate engleskim jezikom i imate bar tri godine radnog iskustva, na pola ste puta da nađete solidno plaćen posao u Australiji. Australija se čak i u opaloj privredi suočava sa deficitom kvalifikovane radne snage.

Na listi deficitarnih zanimanja nalazi se stvarno širok spektar, od knjigovođa, menadžera, inženjera, učitelja, medicinskih radnika do tesara, bravara i vodoinstalatera. Prosečna plata je u rasponu od 3.900 do 4.800 evra. Najnoviju listu deficitarnih zanimanja u Australiji naći ćete u odeljku ovog teksta "Korisni linkovi"

 

Lična karta zemlje

Broj stanovnika: 22.507.617
Površina: 7.741.220 kilometara kvadratnih
BDP: 65.869 dolara po glavi stanovnika
Valuta: Australijski dolar
Najveći gradovi: Sidnej, Kanbera, Melburn, Brizbejn, Pert

Koji su poslovi traženi i kolike su plate

Prosečna plata u Australiji se kreće u rasponu od 3.900 do 4.800 evra. Poslednjih godina traženi su medicinski tehničari i lekari, a posla ima i za fitnes instrukture i dadilje.
Najtraženije zanimanje iz Srbije je inženjer.

Medicinske sestre i tehničari	oko 3.000
Lekari	od 4.500
Fitnes instruktori	oko 1.700
Osiguranje	oo 2.800
Računovođe	oko 4.500
Dadilje	oko 3.000
IT stručnjaci	4.000
Kuvari	2.000
Pekari	2.500
Zidari	2.500
Električari	3.500
Baštovani	2.000

(zarade su izražene u evrima)

Dokumenta potrebna za vizu

Dobijanje radne vize u Australiji u proseku traje oko šest meseci. Bolja je varijanta za početak uzeti turističku vizu.
Prvo, trebalo bi da prikupite preporuke vaših poslodavaca, dokaze o kvalifikacijama i obrazovanju, poreske izveštaje, bankovne izvode i druge papire koji prikazuku vaš finansijski i obrazovni status. U zavisnosti od vrste australijske vize, može biti neophodno da imate autentičnu poslovnu ponudu od strane poslodavca u Australiji.
Postoje dve vrste radnih viza. Prve sponzorišu poslodavci. Odnose se na one kojima su priznate kvalifikacije i hoće da nađu posao u Australiji, nakon što su obezbedili garancije poslodavca. Druga vrsta radne vize naziva se "Program migracije opštekvalifikovanih radnika" i važi za one koji nemaju garancije poslodavca, ali imaju kvalifikacije u zanimanjima koja se traže u Australiji. Vize se izdaju i registruju elektronskim putem. Za radnu vizu polaže se jednostavan test na kome dobijate poene na osnovu kvalifikacija, znanja jezika i diploma. Ko ima visok broj poena, ima i prednost u prijavljivanju za vizu.
Kada odeljenje za imigraciju prihvati vašu prijavu za australijsku vizu, započeće policijske i zdravstvene provere. Zdravstvene preglede mogu da obavljaju samo registrovani imigracijski lekari, a policijska stanica u vašem prebivalištu treba da pruži dokaz da nemate krivični dosije.
Ukoliko ste venčani ili imate partnera, važno je da predstavite nju ili njega u najboljem mogućem svetlu pošto ćete na razgovoru u ambasadi biti razmatrani kao par.

Diplome i znanja

Podnosioci zahteva za radnu vizu moraju imati između 18 i 45 godina, dobro vladati engleskim jezikom i imati položen IELTS test. Ovaj test nije jedini međunarodno priznati test engleskog jezika, ali je jedini koji australijske vlasti priznaju u svrhu izdavanja vize. Doškolovavanje u Australiji jedan je od najsigurnijih načina kako prosečna osoba može legalno na duže staze doći do Australije, jer većina diploma iz Srbije nije automatski priznata u Australiji, pa je potrebno proći kroz proces nostrifikacije. Ako nemate završen "deficitarni" fakultet, to je najbolja opcija. Uskoro, 8. oktobra u Beogradu se održava Drugi sajam australijskog obrazovanja u Srbiji zainteresovani mogu da se bliže informišu o ponudi za studiranje. Od 1. jula 2016. Srbija je sa nivoa rizika 3 (najveći nivo rizika, koji traži najobimniju dokumentaciju za vizu) prešla na srednji rizik 2, što je za sve koji žele da se presele u Australiju svakako dobra vest. Smanjen je i broj klasa studentskih viza sa osam na dve i uvedeno je onlajn apliciranje.

Korisni linkovi

Ambasada Australije u Beogradu nalazi se na adresi Vladimira Popovića 38-40. Broj telefona ambasade je 011/ 330-3441, a radno vreme je od 8.30 do 14 sati. Informacije o vizi, carini ali i najtraženijim zanimanjima nalaze se na sajtu ambasade. Portal "BestJobs" nudi vam takođe veliki raspon poslova u ovoj zemlji. Na ovom linku naći ćete listu deficitarnih zanimanja u Australiji za 2016. godinu.