Ako hoćete da dijete dobro uči, morate se ovako ponašati: Čuveni ruski psiholog dao 12 savjeta roditeljima

Pubertet je najteži period u životu vašeg deteta, to je vreme složenih psihičkih i fizičkih izmena

Mihail Labkovski, popularni ruski psiholog, poručuje roditeljima kako izabrati školu, treba li raspravljati s učiteljima i u kom trenutku dete stvarno treba ostaviti na miru. Ako ne želite da dozvolite da škola slomi vaše dete, ovih 12 saveta će vam biti od velike pomoći, piše Detinjarije.





1. Pre škole decu ne treba opterećivati. Do 6-7 godina mozak deteta fiziološki nije spreman da prima veliki obim informacija. Vi ćete izgubiti novac, a dete – detinjstvo.
2. Nemojte za đaka prvaka tražiti „jaku školu“. U nižim razredima za dete je najvažnije da postigne psihološki komfor. Zato odaberite normalnu školu, blizu kuće. Dete neće trošiti vreme i snagu na odlazak i povratak, i lakše će mu biti da gradi odnose sa drugarima iz odeljenja ako žive u komšiluku.
3. Prva učiteljica ne treba da bude stroga nego dobra. Potrebna vam je adekvatna učiteljica koja voli decu i radi u školi jer voli taj posao. Zato idite u proleće u obližnju školu i raspitajte se kod roditelja četvrtaka.
4. Škola je odgovornost vašeg deteta a ne vaša. Možete uzeti odmor prve dve nedelje na početku prvog razreda, a onda se dogovorite s detetom: „Mene tvoja škola ne uznemirava, a ja neću uznemiravati tebe.“
5. Prestanite da zapitkujete šta je bilo na svakom času i da preterano reagujete na ocene. Neka tema škole postane tabu. Ako dete želi da razgovara o školi, razgovarajte; ako ne želi – ne treba mu kleštima izvlačiti reči iz usta.
6. Domaći ne treba raditi s detetom, školsku torbu mu ne treba spremati, da li je nešto zaboravilo, ne treba vi da vodite računa. Mislite malo na sebe – to dete trebalo bi da vas pripazi u starosti. A ako vi sve radite umesto njega, to u budućnosti neće biti mali problem.
7. Naravno da svom detetu možete pomoći. Ali dete prv treba da pita: „Mama, ja ovo ne razumem?“ A ne da vi malo-malo pa prilazite i pitate da li je sve u redu. Ako dete ne pita ništa, znači da je sve u redu.
8. Ako učitelj ne voli vaše dete, problem se mora rešavati. Probajte da prvo razgovarate s učiteljem, zatim s direktorom, ako nema vajde – idite dalje. Možete ga prebaciti u drugo odeljenje pa čak i školu. Ni u kom slučaju dete ne treba ostavljati u stanju dugog permanentnog stresa.
9. Pubertet je najteži period u životu vašeg deteta. Počinje između 12. i 14. i traje do 15-16. godine. To je vreme složenih psihičkih i fizičkim izmena. Upravo u to doba deca polažu prijemne ispite. Dete može lošije učiti, od odlikaša postati trojkaš. Ako ne želite konflikte i teže probleme, uključujući i pokušaje samoubistva – ostavite dete na miru. Vaš zadatak je da to vreme prođe što mirnije i što brže da bi se košmar završio.
10. Ne treba dolaziti u otvoren konflikt sa školom – vrlo verovatno ćete izgubiti bitku. Kada vas pozovu na razgovor i budu pričali o jakoj školi, složenom programu i potrebi da se pozabavite detetom – ne suprotstavljajte se. I nastavite da radite po svome.
11. Nije neophodno specijalno razvijati detetove talente ako to dete ne želi. Talenat treba da pruža radost, a ne da se iskorišćava. Ne treba se naprezati, tražiti pedagoge ne bi li neko dao odgovor na pitanje „šta čuči u njemu?“ Najćešće ne čuči ništa posebno i u tome nema ničeg tragičnog.
12. Najvažnije je da naučite da svoje dete prihvatate ne očekujući od njega ništa. Nije važno kako uči, volite ga onakvo kakvo jeste i šta god da radi. Da, kad imadne 15, biće teže nego kad mu je bilo pet. Dijete ne treba da u vama izaziva nekakvo odbijanje. Ali da bi bilo tako, treba prvo da zavolite sebe.

Promijenite lokaciju

Dignite se iz kreveta, pokupite knjige i laptop, i napustite sobu u kojoj se nalazite. Uputite se u prostoriju ili na mjesto gdje nećete biti ometani (klupica u parku, unutar studentskog doma, knjižnica ili učionica). S obzirom da zelenilo i priroda odlično djeluje na koncentraciju, park nije tako loša opcija. Ponesite si deku, hranu, i pustite da vas priroda inspirira

.
Učite od najboljih

Razmislite o najpametnijim učenicima u vašem razredu. Koji je njihov recept za uspjeh i odlične rezultate? Jesu li zaista pametniji od vas ili se samo više trude? Sprijateljite se s nekime od njih, i zatražite ih savjete za uspješnije i brže učenje.
 

Gledajte u budućnost

Važno je da što prije shvatite da je fakultet više od dobrih ocjena i prolazaka ispita odnosno punog indexa. Pristupite učenju na način koji će vas potaknuti da razvijate svoje mišljenje i pripremite se za tržište rada. Možda vam se sada čini beskorisno, ali će vam sigurno u budućnosti znanje koje ste stekli tijekom fakulteta otvoriti mnoga vrata.
 

Pronađite si partnera za učenje

Ako netko od vaših prijatelja mora riješiti isti ispit kao i vi,možete se zajednički motivirati, udružiti snage i suočiti se s gradivom. Tako ćete se međusobno podupirati i spriječiti odustajanje.

Pronađite prijatelje koji dijele iste interese

Razmislite žele li vaši prijatelji isto što i vi, odnosno je li im prioritet ‘partijanje’ ili učenje i dobre ocjene. Ako je ovo prvo, možda je vrijeme da pronađete ‘prijatelje za učenje’ koji će vas potaknuti da radite najbolje što možete.
 

Kvalitetno ručajte

Kupite si hranu ili si skuhajte ručak. Pojedite nešto hranjivo i kvalitetno kako ne biste za pola sata opet bili gladni te morali prekinuti učenje. Također izbjegnite brzu hranu koja će vas samo kratkotrajno zasititi.

Deaktivirajte Facebook račun

Ako ne možete prestati provjeravati najnovije statuse vaših prijatelja tijekom učenja, možda nije dovoljno samo ugasiti računalo. Razmotrite mogućnost deaktiviranja vašeg računa jer ga uvijek možete aktivirati ponovno kada uspješno položite ispit.

Sastavite playlistu za učenje

Sastavite listu pjesama koje vas motiviraju i inspiriraju onda kada vam ništa nejde od ruke te ne možete ništa zapamtiti.

Učite u nekoliko navrata

Nemojte se odmah deprimirati kada vidite koliko je sati učenja ispred vas. Isplanirajte si unaprijed koliko dugo ćete učiti i nakon koliko vremena ćete si uzeti pauzu. Idealno je učiti u komadu oko 45 minuta, te uzeti maksimalno 5 do 10 minuta pauze. 

Zainteresirajte se za predmet

Ukoliko ste imalo zainteresirani za gradivo koje morate učiti, bit će vam se lakše motivirati i ustrajati tijekom dugih sati učenja. Možete i ‘guglati’ dijelove gradiva kako biste lakše povezali informacije s aktualnim događajima, filmovima koje ste gledali ili jednostavno pronađete članke koji možda na jednostavniji način opisuju ono što morate savladati.

Nemojte biti vampir

Nemojte čekati popodnevne sate da krenete s učenjem nego iskoristite prednost dnevnog svjetla. Također, preko dana ste odmorniji i koncentriraniji nego što ste navečer kada je već vrijeme za spavanje ili vas privlači televizijski program. Napravite što više tijekom dana kako biste navečer bili slobodni za druge aktivnosti.

Upoznajte profesora

Rasprava s profesorom iz predmeta koji vam zadaje glavobolje može biti korisna jer ćete tako povezati naučeno i dobiti mnoge korisne informacije. A kada profesor vidi da ste zainteresirani za učenje njegovog predmeta, možda vam da smjernice na koje dijelove gradiva se trebate fokusirati.

Posložite prioritete

Ako ste preopterećeni nizom različitih predmeta i zadataka, te je tada važno savladati jedan po jedan. Rangirajte zadatke prema važnosti i prvo krenite s onima koji vam oduzimaju najviše vremena te su najzahtjevniji.

Razmišljajte pozitivno

Iako je predmet koji učite zahtjevan i pred vama je puuuno sati učenja, ispijenih kava i neprospavanih noći, važno je da ostanete pozitivni te vjerujete kako ćete sve naučiti i uspješno položiti ispit. Nakon položenog ispita se nagradite te nakon toga krenite sa sljedećim važnim zadatkom.

Izvor: teensay.com & haber.ba